Била једна (сезонска) продавачица, слатка ко шећер (ваљда што га мери, па се њиме и засипа... ако нешто друго није у питању), са кикицама и пинк ноктима. А досаднаа: неће, као све нормалне продавачице, да дели кесе и шаком и капом! Она сваког обавезно пита:: хоћете кесу, јел' треба кеса (а прећуткује: зар вам је баш нужна)? И бога моли да одмахну главом. Као, ХОЋЕ  да чува планету! Ма иди, ОНА ће да је чува! Нико је не чува, што ми да је чувамо, а? Сачувај нас боже еколошки освешћених продавачица (са кикицама - те су најгоре)! Живеле најлон-кесе (ионако дуговечне - стотинама година, кажу, кесе се не разлажу)! Па није да нам баш толико (и увек) требају, али - кад је џабе, и сирће је слатко.