Стигох у пола један. Празан град, и са свих страна навалио мрак (а треба до куће брдо превалити). Празан град: тек један пандур и један пекар (посао им такав да не спавају кад спава остали (не)нормалан свет). За случај да се појави и онај трећи - манијак, за којег се ових дана прича да пресреће децу (а нико не може да гарантује да ја не спадам у ту категорију), моја мајка је изашла пред мене, наоружана дршком од метле (чик нека јој се когод замери, па да му она леђа премери).