Ја увек спавам, а он увек порани, у десет сати! Позвони двапут кратко (поштар, бар овај наш, увек звони два пута) и, пошто у кући не буде никог другог, морам ја да изађем, у пиџами, онако рашчупана, готово сасвим затоворених очију, Кад се појавим на вратима, поштар само стукне корак уназад, али још успева да остане прилично присебан, иако се ја стално надам да ће се једном тако препасти, па ће ми, уместо две, дати четири пензије.