Дуго већ поступам по принципу: што на ум - то на... Фејсбук. А ни не знате колико је мукотрпно то путовањe мојих "мудрости" до вас који за њима вапите. Обично то иде овако: провучем кабл (да: такав ум, а тако примитиван приступ интернету) испод врата ове собе и разапнем га преко ходника, те га уденем у штекер (или како год се то зове). Том приликом, онако узгред, омлатим силно лишће с неке палме, која се баш ту "нацртала". Онда ми домаћица гунђа летњи дан до подне због моје немарности и ненаклоности њеном цвећу. Како да јој објасним да сви високи циљеви (у овом случају - конектовање) захтевају велике жртве (некад се плаћају крвљу, а некад, ето - листовима). Кад напокон остане без гласа, начуљим уши и чекам кад ће се неко од њих довје из кухиње упутити у купатило. Тек кад из ходника до мене допру псовке, схватим да је, упркос мојој предострожности, нечија нога запела за кабл, услед чега му се глава нашла пред вратиам купатила (а тамо је и желео да стигне, у чему је онда проблем?) Џаба ми што кабл с једне стране ходника притиснем сестрином сивом патиком, а с друге својом зеленом папучом. Мој отац до пола ноћи наизменично спава и гледа Фарму, па кад изађе онако бунован и рашчупан, никад не омаши. Неретко и сама запнем за кабл, мојеручно постављен. Наравно да и ја псујем, наравно. 'Ебо те ко те ту постави!