Јаооо, полудећу од ове звоњаве! Таман седнем на кревет и почнем да се бавим умним радом (знам, необична радна "подлога", али код мене ништа није обично), а телефон зазврчи, тако агресивно да морам да се стресем (а богами и опсујем), а морам и да уклоним гомилу папира с крила те да устанем. Ма, украшчу мајци оне четири овчице, сешћемо у аутобус (оне беле, и међу њима ја - црна), и одосмо на Тару! Завалимо се у неку траву, ја слушам бубице и пчелице, лако звецкање клепетуша (и не мислим ни о чему), а оне грицкају и дремуцкају (и такође не мисле ни о чему). Па нека телефон звони колико му воља, сваких пет минута, као што је навикао, нека се јавља ко год хоће: све ми равно (иако сам на планини) и мирна ми глава!