Куд нестасју поклопци с мојих оловака и фломастера, живо ме интересује. Ту нису чиста посла: сад их видиш, сад их не видиш! Ја лежим на кревету, подвлачим кад треба, они (поклопци, тј. затварачи) чаме покрај мене, и одједном: нигде их нема, ко да у земљу пропадну! Преврнем јастуке, јоргане, чаршаве, погледам под кревет... у своју мајицу: ни трага ни... поклопца! И после (много дана) однекуд исксну, кад их уопште и не очекујем, кад већ обавим и четрдесетодневни помен. Шерлок Холмс ће морати да реши ову мистерију!
среда, 15. мај 2013.
Право решење за погрешан проблем (или обрнуто)
Сваки дан је избијао осигурач и нестајало светла у кухињи. Мењали смо жице до бесвести. Онда смо позвали мајстора. Помислили смо, можда је киша допрла до неких каблова. И мајстор је гледао, гледао... па прокопао нови канал и спровео струју другим путем. Сад смо били мирни и осветљени... два дана (држи, буре, воду док мајстори оду). Онда нам се опет СМРКЛО. Дигли смо руке! И остали у мраку... наредних (и сад минулих) неколико месеци. (Ех, на свашта се човек навикне, верујте!)
Пре неки дан мом оцу је пало на памет да промени фасунг. И светлост је бљеснулааа! Зар је чудо што од ТАКВОГ оца потиче овакво дете?!
Беж'те, јуначине
Пошли ноћас око један моји сестрићи код мене (било им досадно, о божее, а имају по тринаест година). Отац и мајка једноме, односно тетка и теча другоме, спавају мирним сном (и не мисле да у сваком тинејџеру неки ђаво чучи... и да ђаво не спава кад они спавају), врата закључана, а они преко терасе... посред мрака! А кадри су стићи и утећи (поготово ово друго), и на страшну месту постојати... секунд, два, ТРИ... Нешто шушну, бежж'теее, јуначине!
Купохоличарка се од малих ногу познаје
Маша је већ права мала купохоличарка. У свакој радњи инсистира да је спустим на под, да стане на своје ноге, како би могла да употреби руке. Па онда редом, брзином светлости, извлачи фино спаковану одећу, искључиво са дна гомиле (замислите шта онда с гомилом бива) и коментарише: "ово леепо, ово леепо, ово леепо..." Како да јој објасним да то НИЈЕ ЛЕПО?! Све што о купшовини зна, научила је од нас (једне мајке и две тетке). Замислите је како повлачи хаљину за хаљином, одмерава их, тобоже зналачки, и категорички одбацује (онако како ја говорим њеној мами кад ми покаже нешто што није зелено): "а нее, а нее, а нее... А ако ко покуша да заузда њену страст за куповином, Маша разјапи чељусти и заурлаааАААА, батргајући се бесно у рукама које је стискају. Продавачице се истог трена баце у заклон иза пулта, а мајка и тетка пожуре ка излазу. Чик да јој неко, ненаоружан (стрпљењем, и искуством) стане на пут.
Пријавите се на:
Постови (Atom)