Ма какво чудовиште из Лок Неса! У Шушњу се појавило ЧЕДОвиште, које, ненавикнуто на статичност, од дуга времена и "лудих бубица"(или су купачи нагрнули на воду, нема где да стану па јој стају на жуљ, иако се не сећам да га има), недужне (ако је таквих на овом свету) људе, опружене на плажи, гађа камењем. И ваљда на то има право, по оној библијској дозволи: ко је невин, нек се на ме први каменом баци! Одазива се на име Маша. И заредила, пуне руке посла (и камења) има. Не знам да л' ће ко у Шушњу добити, толиикоо жељену, боју, али ће многи засигурно имати разбијену главу.

Возимо се пре неки дан и сусретнемо свадбену колону. Свадба, свадба, свадба, хееј! Тачно знам где су кум, стари сват и војвода. Знам, иако се не виде... од огромног ћебета простртог дуж шофершајбне. Знаменит гост - знаменит и дар! Обични гости, они ситни и мање битни, закићени пeшкирчетом из Панчева (што воду не упија, а не знам чему служи), а кум - одиго се на седишту па вири иза вееликоог ћебета (од полиестера, или полиамида, можда и мешавине - не видим најбоље), оригинал "кинеско". Није кум дугме! (А ћебе није "амбасадор"!) А домаћин имућан, и широкогруд, да се зна кад он жени сина: ћебе му за пола метра шире но на комшијској свадби.

Досадише ми два дана, пробише ми уши мегафоном: ЦИРКУУС У ВАШЕМ ГРАДУУУ... Циркус, ко да ми је то нешто! Ја из куће не морам да изађем да бих видела циркус. А и где год да одем, циркуску шатру не напуштам. И ви сте ту, и вии стее! Карту наравно платили нисте, јер... ви учествујете у програму! И сама играм једну од запажених улога: знате оно биће у шареној одећи, што широк осмех као брош носи (а кад га изврнеш на наличје - проспе се бујица туге)?!

Не волим да сваки час улазим у море, да се брчнем, па на сунце. Кад уђем, могу одатле само да ме истерају (што су моји зетови и сестре много пута и чинили). Купам се, и купаам, и купааам, па се онда... не сунчам. Окончам једно, па пређем на друго. 

Ја бих тако и да живим: дај да урадим још ово, и хајде да завршим још оно; таакоо... е сад могу да дигнем све четири увис и да уживам! Али Хегел каже: битак је БИВАЊЕ! Никако да усвојим то умеће напоредности и наизменичности, а да се оканем сукцесивности. Е да се може испити најпре сва жуч (зажмуриш, па накренеш, и наискап, па да остане само мед)! Али не дају се разлучити, а и, ако је веровати Његошу, "смијешане најлакше се пију"!