Возимо се пре неки дан и сусретнемо свадбену колону. Свадба, свадба, свадба, хееј! Тачно знам где су кум, стари сват и војвода. Знам, иако се не виде... од огромног ћебета простртог дуж шофершајбне. Знаменит гост - знаменит и дар! Обични гости, они ситни и мање битни, закићени пeшкирчетом из Панчева (што воду не упија, а не знам чему служи), а кум - одиго се на седишту па вири иза вееликоог ћебета (од полиестера, или полиамида, можда и мешавине - не видим најбоље), оригинал "кинеско". Није кум дугме! (А ћебе није "амбасадор"!) А домаћин имућан, и широкогруд, да се зна кад он жени сина: ћебе му за пола метра шире но на комшијској свадби.