Маша је већ права мала купохоличарка. У свакој радњи инсистира да је спустим на под, да стане на своје ноге, како би могла да употреби руке. Па онда редом, брзином светлости, извлачи фино спаковану одећу, искључиво са дна гомиле (замислите шта онда с гомилом бива) и коментарише: "ово леепо, ово леепо, ово леепо..." Како да јој објасним да то НИЈЕ ЛЕПО?! Све што о купшовини зна, научила је од нас (једне мајке и две тетке). Замислите је како повлачи хаљину за хаљином, одмерава их, тобоже зналачки, и категорички одбацује (онако како ја говорим њеној мами кад ми покаже нешто што није зелено): "а нее, а нее, а нее... А ако ко покуша да заузда њену страст за куповином, Маша разјапи чељусти и заурлаааАААА, батргајући се бесно у рукама које је стискају. Продавачице се истог трена баце у заклон иза пулта, а мајка и тетка пожуре ка излазу. Чик да јој неко, ненаоружан (стрпљењем, и искуством) стане на пут.
Нема коментара:
Постави коментар