Пошли ноћас око један моји сестрићи код мене (било им досадно, о божее, а имају по тринаест година). Отац и мајка једноме, односно тетка и теча другоме, спавају мирним сном (и не мисле да у сваком тинејџеру неки ђаво чучи... и да ђаво не спава кад они спавају), врата закључана, а они преко терасе... посред мрака! А кадри су стићи и утећи (поготово ово друго), и на страшну месту постојати... секунд, два, ТРИ... Нешто шушну, бежж'теее, јуначине!
Нема коментара:
Постави коментар