Куд нестасју поклопци с мојих оловака и фломастера, живо ме интересује. Ту нису чиста посла: сад их видиш, сад их не видиш! Ја лежим на кревету, подвлачим кад треба, они (поклопци, тј. затварачи) чаме покрај мене, и одједном: нигде их нема, ко да у земљу пропадну! Преврнем јастуке, јоргане, чаршаве, погледам под кревет... у своју мајицу: ни трага ни... поклопца! И после (много дана) однекуд исксну, кад их уопште и не очекујем, кад већ обавим и четрдесетодневни помен. Шерлок Холмс ће морати да реши ову мистерију!
Нема коментара:
Постави коментар