Пре неколико година један комшија (ожењен, са жалом за... младошћу, и осећајем за лепоту, а ваљда и добар познавалац метеоролошких појава) уграби прилику те ме упита имам ли момка. А пошто ја ни тада нисам умела (није да нисам пожелела) да лажем, он ће, у неверици: "У, бре, таква девојка, ГРОМ-девојка..." /Просто се насекирао што сам не може да конкурише за то место (на конкурсу који није расписан), кад су већ други ћорави код оба ока. /Није схватао да су Громовници четворе очи отворене, али уперене некуд далееко, далеко, или, пак, склопљене - сања; а није знао ни како би услови конкурса били строги и да чак нема пожељне квлификације (нико, сем Једног)./ Дешавало се да згазим тако да се земља тресе; нисам знала да бих и на небесима била једнако моћна. Опрезно са мном... сем ако нисте имали "срећу" да се родите као коприва!