Имала сам неке непроспаване сате, које сам морала да надокнадим. Али оно куче што скарличе на тераси и мртвог би пробудило! Дремнула сам тек нешто мање од два сата, а оно почело да се дере ко магаре! Морадох да устанем и тетурајући (а полуотворених очију) одем да му загрејем млеко - рачунам, сигурно је изгладнело. Кад изађох на терасу, видех да Васа лежи на столици и гледа тупо и равнодушно (баш је флегматичан; е да су ми његови живци), а овај мали стоји под столицом, гледа у њега и скарличе (или скичи, пискуће... не знам како бих то именовала, али - чује се и кад затиснеш уши): попео би се код тате, а не може - у псића су кратке ноге!