Миа и Маша свакодневно разговарају телефоном. Некад не знам шта Миа говори, али видим да Маша клима главом (што Миа, разуме се, не може да види, али Маша то још не увиђа). Данас ми Маша оте слушалицу и покуша сестри да пренесе очараност неким бабиним цвећем (што џеџи, разбашкарено, у ходнику, те спутава и преусмерава моје кораке). Викала је, јако узбуђена: без застоја: "МимимимиМиамимиМиаМиамимимиМиа" (или већ некако слично), "МимиМиамимиМиаМиа, ц'еће", смешећи се, пипајући лишће и приносећи слушалицу до саксије. Цвеће, из неког разлога, није било расположено за разговор. А и за Миу се може рећи исто: није љубитељ телефонирања. (Наговестила сам њеној мами да је Миа у том повукла на мене, али... то онда значи да ће бити луда за интернетом и тастатуром!)