Дуго ми је времена требало да скупим храброст да то иком поверим. Било ме срамота. У Кнез Михаиловој улици вазда се потписују неке петиције. Ја то увек игноришем: не волим да се оглашавам ни на који начин (не кажем да је то похвално, али волим анонимност). А знате коју сам потписала?! "ЗАШТИТА УМЕСТО ЗАБРАНЕ"! Ја, која цигарете (а због њих и родитеље и све безобзирне пушаче) не могу да смислим! Како сам чула реч "забрана", већ сам потписала (не чекајући додатно објашњење). Тренутак потом схватих да сам тих дана начула нешто о тој кампањи и шта то у ствари значи, тј. да сам управо шутирала АУТОГО!
Зар такву мрљу читавог живота да носим на души?! Ух, помишљала сам да молим да моје име прецртају, данима нисам могла да спавам спокојно; још нисам себи опростила ту брзоплетост! И све сам страховала: шта ако та кампања успе, само захваљујући мом потпису?! Кад седнем у кафану, да ми неко дува дим у лице - зато што сам се ЈА за то ИЗБОРИЛА?! (Родитељима ово још нисам рекла; не желим да ти тровачи ликују нада мном - то би ме, уз онај дим који свакодневно испухују, докрајчило!)