Маши више нису занимљиве њене сликовнице; она воли да листа моје књиге без сличица. Тачније, само се претвара (неки од најранијег детињства верују да циљ оправдава средство) да воли да их чита, јер много више воли да по њима пише (само кад увреба повољну прилику). Летос је свакодневно посезала за поезијом, али је сад заокупљена језиком - наврзла се на "Турцизме у Вуковим рјечницима"! Још јој није пошло за руком (у којој држи бојицу) да допише што је Вук пропустио, јер је све време држим на оку (предахнем само кад је, као вечерас, ту мој трогодишњи цинкарош, што радо штити теткине интересе, али још радије цинкари млађу сестру). Где Вук стаде, дописала би Маша речи, да се тетка пред бојицу не испречи!
Нема коментара:
Постави коментар