Сестра, Миа и ја бејасмо данас у једном тржном центру. Миу спопале луде бубице (ко гром из ведра неба налете рој тих јогунастих инсеката), а мајка јој припрети: "Миа, смири се (тј. смири те самовољне бубе, твоје поданице), изудараћу те насред улице!" Ја се умешам: "Ово није улица!" А она се осмехну:  "Извешћу је!" Дакле, испаде да те фиктивне батине нису довољна казна ако се не изврше на "улици" срама!

/Напомена: Батине су увек фиктивне, и увек само претња (на које Миа НИКАД И НИМАЛО не реагује - она тера по своме), а богами с новим законом (који подржавам) о забрани овог "васпитног метода", неће смети више родитељи ни да помисле, а камоли да се нашале на сличан начин. Ала ће се неки намучити док забораве дугогодишњу девизу: "батина је из раја изашла" (одатле није сигурно изашла својевољно; да је ваљала - не би је прогнали)! А јадне ће дечије гузе (а неретко и остали делови, па чак и главе) да одахну!/