Маша је јутрос оборила саксију са неким цвећем. Њена мама почисти земљу, па указа цвећу помоћ и врати га (још ошамућено) на сталак, корећи Машу због тог вандалског чина. А Маша потом стаде крај угруваног цвећа и гунђаше (што недвосмислено указује на то да страдање цвећа није последица Машине неспретности и незгодног посртања, већ високог естетског суда): "Глупо, досадно, глупо, досадно..."
Погодите од кога је наследила тако истанчан укус и смисао за лепо! Сетите се оног "лепог" човека (ма цвеета, цвета; још нисам почела да бацам чини на мушкарце) како у тренутку свене од једног преког погледа. И, шта мислите, ко ју је научио тим кључним епитетима, којима, у већини случајева, може адекватно да процени људе (а каткад и биље) око себе?!
Погодите од кога је наследила тако истанчан укус и смисао за лепо! Сетите се оног "лепог" човека (ма цвеета, цвета; још нисам почела да бацам чини на мушкарце) како у тренутку свене од једног преког погледа. И, шта мислите, ко ју је научио тим кључним епитетима, којима, у већини случајева, може адекватно да процени људе (а каткад и биље) око себе?!
Нема коментара:
Постави коментар