Ено га на тераси, спава као беба (што и јесте), чврстим сном. Газдарица гунђа, али га Маша воли; негде ћемо га удомити, или га бар пазити док "стане на ноге". А што су ти људи! Тек што човек (или куче) настане на свет (често богами и пре зачећа), чаршијом почну да круже приче и њему, његовом неподобном пореклу... Пронео се глас да је мајка овог штенета ловила кокошке! На то ме моја мајка упозорава, да ивер не пада далеко од кладе. Народ све негативно приписује генетском наслеђу. А васпитање, а? Има ли то икаквог утицаја? Средина у којој живи (моја просвећена тераса)? Добра вила која га узме у заштиту (нисам крива што нисте запазили моја крила и окриље)? Па и његова мајка није таманила кокошке због генетике него због ГЛАДИ! Ако су гени тако моћни, и одговорни за све, крајње је време да постанем коцкар, алкохоличар, хипохондар или бар никотински зависник! А да ми је знати само који је то мајмун на овом мом породичном стаблу чукао поваздан по тастатури!