четвртак, 14. фебруар 2013.

Да, разбила сам се као дулек! Због једног романтичног... петла! Мало му кокошке у његовом кокошињцу, па прескочио преко плота, да омасти брке (или шта већ) и у суседном (тај увек тражи леба преко погаче)! Ја појурим за њим, два круга око куће, па преко дворишта, и прострем се посред блата, колико сам дуга и колико тешка. Ах, да ми је пао шака, улетео би у лонац, све са перјем! Додија ми тај бабин петао, сваког дана јурим за њим јер су му слађе кокошке у туђем харему (и у туђој руци комад увек већи)!
Каже ми госпођа која гаји те заносне коке (због којих се овај љубавник одметнуо од властите куће) да му одсечем крила, спорије ће трчати. Боље да му одсечем нешто друго (него не знам где му се налази)!

Нема коментара:

Постави коментар