Видим данас чика Мишу, вози трактор, а обукао онај његов зелени џемпер. У ствари, џемпер је двобојан, али ја не знам која је друга боја, јер зелена доминира. Волим тај његов џемпер! (Чини ми се да га читавог живота има.) Подсећа ме на безбрижно детињство, на хуктање смедеревца у хладним данима, на сеоску идилу... Знате како настају ти џемпери? Похабају се нека два прслука, рецимо, или нека два друга џемпера, или један џемпер и један прслук, а домаћица их распара те намота на два клубета. И онда седне на неко удобно место (рецимо крај шпорета, јер је јесен), узме игле и почне да штрика нови џемпер. А домаћин можда круни кукуруз у ћошку (кукуруз једнолично пада у корпу, ватра једнолично пуцкета, а напољу можда једнолично пада и киша, па плетиљи онда покаткад падну очни капци, а богами и игле). Она плете, а по поду се, са две стране, котрљају и поскакују два клубета (два клубета - једна петља), за којима се затркују мачићи (док и њих не успава једнолично звецкање игала). На крају, обично, преостане мало вуне, од које настану и чарапе (и ето комплета у којему ратар шета).