Миа је, уз моју помоћ, постала бака, а Маша Црвенкапа. Обе су по кући, пардон, шуми, носале корпице с јабукама. Онда се Црвенкапи прохте да и она буде бака. Но неколико тренутака после завапи: ја не желим више да будем бака (их, ко па жели, ал' време не пита)! Онда још, променивши опет лик, и у редитељски посао се умеша: није желела ни да тадашња Црвенкапа буде бака (а жеље ове каприциозне глумице морају се поштовати, кошта много... живаца). Сад смо имали две Црвенкапе, различите величине, и сличних манира (обе вриште ако им шта није по вољи), а бака је силом истиснута из бајке. Услед те несносне галаме (првобина Црвенкапа беше врло чангризава, па и бака-Црвенкапа куд ће - клада не пада далеко од ивера), испоставило се да је црна овца (тетка поменутих глумица) у ствари вук у јагњећој кожи: једва се одупрла нагону да прогута ђутуре обе Црвенкапе (од којих једној капа, тачније марама, беше зелена; није више било црвених, а нужда бајку мења).