Постоји једна анегдота о богатом и сиромашном суседу. У кући сиромаха, упркос немаштини, вазда владаху радост и слога, а у кући богаташа чељад се даноноћно свађаше. У жељи да кућу избави беде (а свакако и да напакости комшији), богати се досети те преко плота кришом пребаци врећу пуну новца. Од тог тренутка коло среће се окреће унатраг: сиромашни се заваде око новца, а богати заживе у слози и весељу. Но, сиромашни домаћин беше промућуран, па, увидевши шта је семе раздора, пребаци га натраг комшији.

А данас човек само уведе у кућу интернет, а мир, истог трена, из куће на врата! Жена и деца отворе профиле на Фејсбуку, и ето ти белаја: сви хоће пред компјутер, и сво то хоће све време! Жена батали кухињу, домаћинство, ма батали и мужа, а деца књ... ма деца се уопште књиге клоне као куге. Жена почне да хистерише, а варјача јој стално у руци (још од оних дана кад се бавила кувањем - пре но што се конектовала), па чик јој отми тастатуру! Будући да је наоружана, деци преостаје само да се повуку и узму књиге у шаке, док их мајка кроз исте не пропусти. А муж... опрезно нек хода - да јој не стане на жуљ.