Две године зелено поштанско сандуче, које сам ја купила, чамило је у подруму, као постоље за прашину. Јуче га је коначно мој отац наместио крај капије. (Зелено је - зар треба још да га хвалим?!) Сад имам једно место више на коме ћу стално проверавати пошту, и разочаравати се - јер нико ми не пише.