Приметила једна госпођа да је продавачица другачија (у ствари, испоставило се да је сасвим ДРУГА). Онда закључи да су обе продавачице лепе. И цитира ми мудрост своје свекрве, која је, говорећи о лепим девојкама, увиђала: "Ето видиш, њој не треба мираз, она ће се добро удати!" Дакле, испоставило се да сам и ја МИРАЖЏИКА! Немам њиве и ливаде (а можда се и намакне хектарчић), немам виле ни аутомобиле, ал'... "очи су јој два драга камена" (још ПЛАВА, ЕЈ), "обрвице - морске пијавице" (нарочито после интервенције пинцетом)... "кад говори - ко да голуб гуче" (треба то чути ујутру, одмах пошто се пробуди)... "Ђувегије, где стее, да стее, хтела бих да знаам... хоћу да с' удаам!" (Стојте, шта сте се полакомили, само певам, а ко пева - не мора то и да мисли!)
Нема коментара:
Постави коментар