Знате како Маша плаче кад јој нешто ускратите или не дозволите (или, просто, кад је спопадну луде бубице)? Отвори благо уста, набере мало нос, сузи очи и пусти глас: аааААааааААааааАААаа... па стане пред огледало и подешава израз лица, а и интензитет гласа. Неко је позове, она заћути, оде у кухињу да види шта јој се нуди, па се кроз неколико минута врати пред огледало и настави где је стала: аааАаааАаааАААааААа... Све време се гледа: ако нос треба још мало набрати - набере га, ако усне треба још мало отворити - отвори их... 

Ако не планира да упише Факултет драмских уметности, ваљда ће то умеће (које ће временом, разуме се, усавршити) користити да смекшава мушка срца (или новчанике).