Пре неко вече, након плеса (у пуној опреми) прошетам кроз кућу. Мој отац гледа у зелену индијску мараму (ону са металним украсима који звецкају), а ја се обрецнем (само као бајаги): "Шта је, шта гледаш, ко да ниси никад видео?" Он, мртав ладан, како га је бог дао, одговори: "Нисам... будалу". (Као да ивер пада далеко од кладе!) Да ли је могуће да се све ове године брије пред огледалом, а жмури?!