среда, 13. фебруар 2019.

Није лако бити беба када Маши то устреба

Маши се прохтело да има (и пресвлачи) бебу (од крви и меса; досадне су оне од гуме, а и не беше ниједне у близини). А тетка дошла баш згодна, омалена (и пристала је да дигне ноге... а кмезила је, по инструкцијама, одистински, све као Матија). Маша се попе на кревет и диже ноге високо увис, да покаже како треба. Дигни ноге, бебо! И беба подигну. Ма, зар не треба мама да подигне ноге беби? Јесте, али Маша би у ту сврху морала да поручи дизалицу. Маша тобоже извлачи влажне марамице из кутије, брише предано. Е сад да те обучем! Чекај, бебо! Гура ми наранџасто ћебе међу ноге (па где да нађе пелену тих димензија) и навлачи друго, плаво, ћебе преко, као панталонице. 
 Ноге све време у ваздуху: за бебу у позамашним годинама потребне су кондиционе припреме!
Мама је у кухињи, прави тулумбе! Тетка је у облацима;), а чува Матију! Матија би нешто да "прегризе" (и тетку чак, и она је прилично заобљена;)... али, није то то). Стога смо замолили маму за мало млека. Ал' мама не да да се предозира (тек што се најео, а већ би још хтео)! Сад Матија мора да чека. А да се не би врпољио, тетка му пева, и певаа... Тамо су куће од чоколаадее, а прозори су од мармелаадее... Спаавајмоо, саањајмоо... Тетка "има таленат", а Матија нема избора: не уме да запуши уши, па мора да спава... Али тетка не престаје да пева... О тетка, тетка, СПАВАМ - не почињи песму испочетка!
Ко пева, зло не мисли... А ко слуша... на то је принуђен!
Дан по Машином рођењу кренуле сестри ја (Машине тетке) са зетом (Машиним татом) у породилиште (у посету мами и беби). И успут, у колима, зет нам показује Машину сличицу у мобилном. Ја констатујем (професионално, не исказујући став): "Личи на Белог (свог тату, а нашег возача)!" А друга тетка "вади ствар" (тј. вади флеке, где их нема... тек за њом остају): "Па доообро, шта има везе!" 
Брзина је углавном преимућство... сем кад је "на кросу" језик бржи од памети!
Добровољно сам пристала да пржим кромпириће, целе (јер нико то не уме као ја)... од бабе сам научила)! Али, моје ангажовање увек кошта: овог пута плаву ванглу (у којој је кромпир опран), коју сам наслонила на врућу ринглу (боже, како се лако пали)! Да је вангла била зелена, па и да, неутешна, сузе над њом проливам! Овако, само да ми кромпирићи испадну хрскави и жути, ммм... "Здраво твоја глава на рамена" (кад ти стоји као саливена), ти ћеш ванглу:) другу (и то зелену) набавити, "а у руке Мандушића Вука биће свака" вангла:)... истопљена!
 Млади кромпирићи немају цене (а домаћица има ванглу мање)
Мени у најскорије време треба забранити приступ у кухињу (ради опште безбедности). Данас је страдало мало лонче за кафу (покој му души, овај, емајлу)! Па шта је: не могу да чувам истовремено једно дете (поприлично живахно), једно куче (које је остало без млека) и једну мачку (која је, срећница, раније испила своју дозу) са мачетом! А вала баш сам несрећно сачињена: ем ми мозак не функционише најбоље, кочи негде... ем ни нос не врши дужност како треба! Док осетим мирис загорелог... оде маст (односно, лонче, скупа с млеком) у пропаст! Г
ледам како нова снајка у једној индијској серији прави ћапате, па јој један готово сасвим загорео. Побогу, зар толико да и ја овде осећам?! Аааа, млекооо (куку, мора да је прошло пола сата)! У два корака се нађох пред шпоретом... да обришем млеко што крај рингле беше искуљало, да отворим прозор и врата да дим изађе... а ја прикријем трагове (док домаћица не дође) још једног злочина над недужним посуђем.
Једна од нас две ускоро ће доживети нервни слом: или мачка или ја (њу ће можда задесити и превремен порођај... мене може само закаснели, ако бог да)! И то све због коза! Не да ми нису све на броју, него НИЈЕДНЕ нема (ко зна чија стабла брсте, те кучке)! А мачка ми се вазда врзма око ногу и мјааууче, мјааууучеее, да ми се коса на глави диже. Престани, нервираш ме, лепо јој кажем. Престааниии, НЕРВИРААШ МЕЕ, БРЕЕ, дрекнем (из петних жила)! А она тера по своме: мЈауче ли мЈаучее! Ее, човече, мислим мачко, зар не видиш да је враг однео шалу?! Нека и тебе ђаво носи! Јеси сита и напита; шта ћеш још? Пажње, нежности? Ни ја тога немам, па живим (како знам и умем)! И не кмечим да се уз мене привијеш (видиш да сам бесна, те ми кућа тесна; клони ме се)! 

Рађање пилета

Ја отворих фрижидер да узмем торту (шта сабајле? по јутру се дан познаје, нек ми тако сладак траје), а Матија у вратима спази јаја. Ово је полуупаноо, додирну једно, да покаже где је напрсло. А онда се досети и узвикну: нее, ту се рађа пилеее! Мудрица моја! (Па јесте, за сваког постоји нека рупа кроз коју се у овај свет измигољи.)
Пиле се рађа, само ако квочка лежи на јајима двадесет дана, рекох. Иначе, мрка капа (а од јајета мућак).
Без муке се сабља не искова, чак ни ветар капом се не тера (мораш да се ознојиш, брате), без муке се ни пиле не леже (знају квочке што са "посла" беже), а досад се још ниједно не роди из фрижидера.