Једна од нас две ускоро ће доживети нервни слом: или мачка или ја (њу ће можда задесити и превремен порођај... мене може само закаснели, ако бог да)! И то све због коза! Не да ми нису све на броју, него НИЈЕДНЕ нема (ко зна чија стабла брсте, те кучке)! А мачка ми се вазда врзма око ногу и мјааууче, мјааууучеее, да ми се коса на глави диже. Престани, нервираш ме, лепо јој кажем. Престааниии, НЕРВИРААШ МЕЕ, БРЕЕ, дрекнем (из петних жила)! А она тера по своме: мЈауче ли мЈаучее! Ее, човече, мислим мачко, зар не видиш да је враг однео шалу?! Нека и тебе ђаво носи! Јеси сита и напита; шта ћеш још? Пажње, нежности? Ни ја тога немам, па живим (како знам и умем)! И не кмечим да се уз мене привијеш (видиш да сам бесна, те ми кућа тесна; клони ме се)!