Све би срце дале за вандале

Миа обавља систематски преглед своје маме. И, лекарски сталожено, констатова: „Срце вам је поломљено!“ „Да, поломљено“, сложи се пацијенткиња, „поломио ми га је Иван (Миин тата)... И, шта сад да радим?“ 

Миа се само на трен збуни, јер за све постоји решење: може бајпас, а може иии... „Па можете да купите у продавници (чоколадно Милкино срце, прави избор), па да ставите!“ Мама упита: „А шта ћу са овим старим?!“ Докторка одговара: „Паа, не знам, можда бисте могли и да га сачувате!“ (Не иште вам леба, и злу да не треба!)
А згодно би стајало и у ђачком споменару, примећујем ја, да девојчице саосећајно уздишу над њиме. (Сломљено срце, хеј, колико би то заслуживало поштовања -- ко рањени ратник.) Исто тако, могло би да стоји као експонат (опомена, односно упозорење) у кабинету биологије, и да будућим поколењима указује на вандалски учинак љубави! (Чувајте, децо, срца; ту селотејп не помаже!)