2010

Maša je, otkad zna za sebe, opsednuta Miom. Kad se sretnu, treba videti taj zagrljaj, njen osmeh, i pogled pun divljenja (ne odvaja oči od sestre, i prati je u stopu). Svakodnevno razgovaraju telefonom. Nekad ne znam šta Mia govori, ali vidim da Maša klima glavom (što Mia ne vidi, ali Maša to još ne uviđa). Danas mi je Maša otela slušalicu i pokušala sestri da prenese svoju očaranost nekim babinim cvećem. Vikala je, jako uzbuđena, bez zastoja: „MimimimiMiamimiMiaMiamimimiMia“ (ili već nekako slično), „MimiMiamimiMiaMia, c’eće“, smešeći se, pipajući lišće i prinoseći slušalicu do saksije. Cveće, iz nekog razloga nije bilo raspoloženo za razgovor. A i za Miu se može reći isto: nije ljubitelj telefoniranja! (Nagovestila sam njenoj mami da je Mia u tom povukla na mene, ali... to znači da će biti luda za interneom:)!) Pomislila sam da je već vreme da se Mii uvede ADSL i kupi web kamera, pa da sestre mogu da se gledaju (kad je starija teška na rečima, a mlađa, na mamu, melje kao prazna vodenica, ali... ko bi znao šta:)). Ali sam se potom setila da od Maše ne bih mogla da dođem do kompjutera (i sad ga s mukom branim)!