3. januar 2011.
Prodavci u centru Beograda moraće da osnuju obaveštajnu službu (radi očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja:)), koja će ih blagovremeno izveštavati: Mia i Maša u kupovini (da stignu ljudi bar da popiju koji bensedin;))!;) Maša ne trpi nikakve uze ni stege, ne da ni za ruku da je uhvatiš, da je bilo kako sputaš! Usudiš li se da joj staneš na put (koji vodi od police do police, od ćoška do ćoška), baca se na pod i u dreku! Kad su bolje volje, onda začas smisle zabavu: nije njima problem da čekaju dok majke kupuju, nađu one uvek čime će da prekrate vreme! Pred Novu godinu posetili smo, tako porodično, i „Tajm aut“. Maši i Mii se prostor dopao na prvi pogled, i bez reči počeše da trče među štenderima (da ne videh na netu, ne bih znala kako se to zove;)): a niže su od njih, i kad zađu među garderobu, kao da su zašle u lavirint: niko im ne uđe u trag!:) Majke biraju dukseve za očeve, a tetka, da je stooki Argus, da je veštački satelit, il' maratonska trkačica:), ne bi uspela da ih prati ni izdaleka, a kamoli u stopu!:) Maša mi nestade za tren iz vidokruga, k'o da u zemlju propade, ali ako ja ne vidim kud ode, ima ko vidi: Mia trči za Mašom, a ja za Miom (kao kad ovi svetski agenti prate Mladićeve jatake da dođu do njega;))! Tako ih obe nađoh u poslednjoj kabini: isprobavaju, da, ali koliko su zavese jake (jače od tetkinih živaca, svakako:)). U svaku kabinu uđu, i svaku zavesu namaknu, pa se klibere. Tetka im priča, ali one su u zanosu, niti je vide niti čuju! 'Aj'mo, smirite se, molim tajm aut (da sastavim živce što mi pokidaste:))!:) Tetka još naivno veruje da lepa reč i gvozdena vrata otvara, ali... decu iz kabine ni lovački pas ne istera!;) Posle sam samo motrila kraj ulaznih vrata (ta ne izvoljevaju: ne čekaju ni lepu reč, ni zapovest: sezame, otvori se;)); tek što staneš pred njih, razjape se:), i eto izlaza (ne i iz nezgodne situacije, nažalost;)), da mi sestričine ne pobegnu na ulicu, strah me da ih neko ne ukrade... mada, vratio bi ih kroz pola sata (i preklinjao da ga ratosiljamo muke;))!;)
Prodavci u centru Beograda moraće da osnuju obaveštajnu službu (radi očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja:)), koja će ih blagovremeno izveštavati: Mia i Maša u kupovini (da stignu ljudi bar da popiju koji bensedin;))!;) Maša ne trpi nikakve uze ni stege, ne da ni za ruku da je uhvatiš, da je bilo kako sputaš! Usudiš li se da joj staneš na put (koji vodi od police do police, od ćoška do ćoška), baca se na pod i u dreku! Kad su bolje volje, onda začas smisle zabavu: nije njima problem da čekaju dok majke kupuju, nađu one uvek čime će da prekrate vreme! Pred Novu godinu posetili smo, tako porodično, i „Tajm aut“. Maši i Mii se prostor dopao na prvi pogled, i bez reči počeše da trče među štenderima (da ne videh na netu, ne bih znala kako se to zove;)): a niže su od njih, i kad zađu među garderobu, kao da su zašle u lavirint: niko im ne uđe u trag!:) Majke biraju dukseve za očeve, a tetka, da je stooki Argus, da je veštački satelit, il' maratonska trkačica:), ne bi uspela da ih prati ni izdaleka, a kamoli u stopu!:) Maša mi nestade za tren iz vidokruga, k'o da u zemlju propade, ali ako ja ne vidim kud ode, ima ko vidi: Mia trči za Mašom, a ja za Miom (kao kad ovi svetski agenti prate Mladićeve jatake da dođu do njega;))! Tako ih obe nađoh u poslednjoj kabini: isprobavaju, da, ali koliko su zavese jake (jače od tetkinih živaca, svakako:)). U svaku kabinu uđu, i svaku zavesu namaknu, pa se klibere. Tetka im priča, ali one su u zanosu, niti je vide niti čuju! 'Aj'mo, smirite se, molim tajm aut (da sastavim živce što mi pokidaste:))!:) Tetka još naivno veruje da lepa reč i gvozdena vrata otvara, ali... decu iz kabine ni lovački pas ne istera!;) Posle sam samo motrila kraj ulaznih vrata (ta ne izvoljevaju: ne čekaju ni lepu reč, ni zapovest: sezame, otvori se;)); tek što staneš pred njih, razjape se:), i eto izlaza (ne i iz nezgodne situacije, nažalost;)), da mi sestričine ne pobegnu na ulicu, strah me da ih neko ne ukrade... mada, vratio bi ih kroz pola sata (i preklinjao da ga ratosiljamo muke;))!;)
Нема коментара:
Постави коментар