Добровољно сам пристала да пржим кромпириће, целе (јер нико то не уме као ја)... од бабе сам научила)! Али, моје ангажовање увек кошта: овог пута плаву ванглу (у којој је кромпир опран), коју сам наслонила на врућу ринглу (боже, како се лако пали)! Да је вангла била зелена, па и да, неутешна, сузе над њом проливам! Овако, само да ми кромпирићи испадну хрскави и жути, ммм... "Здраво твоја глава на рамена" (кад ти стоји као саливена), ти ћеш ванглу:) другу (и то зелену) набавити, "а у руке Мандушића Вука биће свака" вангла:)... истопљена!

 Млади кромпирићи немају цене (а домаћица има ванглу мање)