14. decembar 2010.

До данас сам и ја с њима певала (једну од њима омиљених песама): „Да порасту мала деца потребна је храна, а највише љуубав, сваког божјег даана; зато децу мазите и љубите што више – даа вам расту као траава после кише!“ А од вечерас, богами, пошто ми је пао мрак на очи:), доживела сам просветљење;) (само наизглед звучи као парадокс:)), и сада знам: „Да порасту мала деца потребна је ГРАНА;), а може и мотка, још неотесаана;) - да вам деца нерве слабе наскроз не униште, и да мирно ћуте, да више не вриште!“