24. mart 2011.
24. mart 2011.

Da znate: i ja sam jela od povojnice!;R I baš namerno neću da poštujem red!:) I ja stomak za bebe imadem!;)


  Kad se sestra s bebom vratila iz porodilišta, kraj kreveta su je dočekali: pogača, crni luk, krompir pečen u ljusci, baklave i crno vino (posna varijacija povojnice – običajnog lanč-paketa;) koji se servira porodilji; srećom, porodilja taj obilni obrok rado deli sa sestrama;)... pa i sestre omaste brke:) (samo ih jedna depilira;))... iako je hrana posna!:)). Sve to (sem pečenog krompira – jer je bio hladan:)) i mene je vrlo obradovalo:), posebno usoljena glavica luka i pogača! Te pogače, koje su UVEK izuzetno ukusne, bez obzira na način pripreme, jedan su od razloga što volim kad moje sestre rađaju decu (one rađaju, a ja jedem;)... njima tad i nije mnogo do hrane)!:) I, pošto se sestra poslužila, kaže njena svekrva, ozbiljno, našoj drugoj sestri (koja već ima Mašu): „Hajde, probaj ti, da budeš sledeća!“ :) Zašto na mene niko nikad ne računa?!:) Taze porodilja kaže: možda zato što nemaš muža (žena tradicionalnih shvatanja... a i zaboravlja da se bračni status začas preokrene;))! Paa?! (Znam da nema leba bez motike, ali dece bez muža... :)) No, dobro, ne rađaju se deca od posne pogače... ni masnih kolača!;) (Znam ja šta mi je činiti!;) A baš bih da nadmudrim „proročanstvo“, i, bar nekad u životu, proguram se preko reda, za inat!;) Vredi, pogače radi!;))