Да би се на трпези нашло кувано јаје, најпре негде морате да нађете некувано!

За доручак - (једно) кувано јаје (па мало кечапа, мало сира... не звучи лоше)! Хм... али куд су нестала сва јаја из корпе?! Мораћу у пиџами да одем до кокошињца, ваљда међу кокошкама има раноранилаца (ко рано рани - рано снесе јаје). Како ме видеше, мрак им паде на очи (од напорног рада све су се усукале): ови људи су незајажљиви, десетак кокошкица мало је да подмири потребе ове бројне и јешне фамилије (а шта су се, брате, наврзли на јаја?!) Кад већ идем, хајде да их и подмитим (тако у овој земљи све функционише: ни кокошке неће да раде ако их не "подмажеш"). Бацим им коју шаку жита, а оне и не осврћу главе: навалише да у ровитој земљи лове глисте и црве (е ваљда и њима дојадило да сваког јутра једу житарице, па да су не знам кол'ко здраве - на нос, овај кљун, им изашле). Једино петао кљуцну које зрно (ал' од њега каква ми вајда: ако јаја и носи, нигде их не оставља... а јестива само кад отегне папке), па се стушти за кокошком лево, па држи за оном десно (није тај гладан, кад само на једно мисли)... једна мора да му падне шака)! А газдарица, пошто глисте и црве не воли (свашта, чудан укус има), доручковаће опет мусли!