Pre neki dan odem do lekara opšte prakse (zdrava sam ja još ko dren, htela sam samo uput za dermatologa), al' na kartoteci ne mogu da mi nađu karton (na knjižici nema označenog broja). Prevrću sestre očima (za njih je neverovatno velik napor da dignu dupe), listaju neki registar (to su za sestre muke Tantalove): traže me pod slovom Žžžžžž... Da nisi pod devojačkim prezimenom, upita me nestrpljiva sestra. Moje devojačko prezime je Ž......., izgovorih sporo, naglašavajući svaku reč (kako bih joj stavila do znanja da ona ne zna moje biografske činjenice)... Izvinite, iskrevelji se ona kao krivac, uvukavši vrat u ramena. Zašto, niste me uvredili. Je li sramota nositi devojačko prezime, ili biti neudat?! (Postoji li obaveza da se bračni status promeni, i vremenski rok za realizaciju istog?!) Treba li da ulicom prolazim pognute glave?
Нема коментара:
Постави коментар