Нема бољег лекара од народа, ал' не "ради" ни за Галенику ни за Хемофарм! Не нуди ни аналгине ни бенседине!:) Кад год имаш неку (умишљену) муку, препоруче ти да као лек узмеш мотику у руку (па удри по сувој земљи... боље него главом о зид)!" Не знам да л' је та алатка лек за све бољке, али је несаница од ње ко руком однета! Татина несаница (ја не узимам горке пилуле, нарочито с држалицом!) Човек се готово сасвим преквалификовао у баштована, и мотику носи као орден! Мало-мало па (ко ћорав) трчи у башту, вазда тамо има нешто да ради: ако не да копа и залива, а оно да плодове свог напорног рада убира (и стално се хвали, како се све од рода до земље савија)! И тим биљкама је додијао, од њега не могу да да'ну: само чека и мотри, и тек што краставац „заруди“, а он цап, па у канту (а зру ко луди, не могу да стигнем да изједем). У башту изјутра, у башту с вечери, па после како се спусти на кревет, тако заспи (ко заклан; а слично и изгледа;)). Не можете да заспите? Сетите се 3 хектара „лека“ којe су вам дедови оставили! Копајте, и (слатко) спавајте!;)