7. novembar 2012. ·

Ako stvarno oni što se dokopaše vlasti kane da (mi) se zakonom umešaju u bračni status, nadam se da postoji i gornja granica budućih poreskih obveznika, koju sam (takođe se nadam) premašila. :) Ko će, bre, meni da kaže da l' ću i kad ću da se udam?! A šta ako me niko neće (neka oni plate što su ćoravi kod oba oka;))?! Možda imam falinku?! Pretpostavljam da bih za sve morala da podnesem kao dokaz izjavu dva svedoka. Fali mi daska u glavi (a vama po njoj;))! Molim vas, izjavu dva svedoka sa strugare, nikome mi ne verujemo na reč! Uostalom, svaka vreća nađe zakrpu: ima valjda i od muškog roda koji primerak da mu kroz tintaru vetar duva!
Ja se bakćem oko slavskih kolača i ne dosećam se nevolji (venčanica mi nije ni na kraj pameti), a oni mi rade o glavi (i još nekim organima). Oženjeni i neudati koji su navršili trideset leta, kao da im ta nesreća nije dovoljna, moraće i porez da plaćaju (što decu ne rađaju). Kao, državu duša boli zbog bele kuge, pa rešila da preduzme radikalne korake protiv te pošasti (gde su se setili PDV na opremu za bebe da smanje; država, kao i pop, ne zna da daje i nagrađuje, samo grabi, i šakom i kapom... i zakonom i zakonu iza leđa). Kuku, crna ja, gde ću pare da navašam?! Bataljujem svaki posao (vrag je odneo šalu), pa trk po mladoženju. Đuvegije, gde ste - da stee, htela bih da znaam; na sve strane glas razneste: ja porez ne daam!