Мрзим усисиваче! Зато што несносно зује. Зато што морам да се погнем (а ја сам вам ко Србија, што се сагињати неће). И зато што увек имају неке точкиће, или разне истурене делиће, којима се грчевито ухвате за фотељу, сточић, где стигну... неће прстом да мрдну, ко да без мотике има 'леба... или прашине. Та ленчуга неће добровољно, а нарочито не радо, да ме прати по соби (укопа се па неће ни да макне, тврдоглав к'о магарац), већ морам да се вратим по њега (обавезно гадно псујући) и да га цимнем за улар! Мрзим усисиваче (све до једног)! Благословене биле метле (са дугачком дршком)!