23. октобар 2011. ·

Неки уста не затварају, сем кад спавају.:) А ја само тад (ваљда због неке носне девијације, која ми блокира довод ваздуха:)) не могу да их затворим!:) Што ми је, услед тога, јастук некад мокар, и није тако страшно: мој јастук - моје бале;). Што каткад такође балавим спавајући под боровима на плажи, и ђене-ђене. Али кад заспим (а чиним то редовно) у аутобусу, то ме доводи у врло непријатну ситуацију. Срећом држим главу завраћену (тачније, не држим је ја, но ми је сан обара;)) па бале не могу да извире, ал' онај који ми стоји крај седишта може (само кад "мајстор" појача светло) да обави бар стоматолошки преглед;) /ако га мрзи да завирује у ждрело;)... или нисам баш у тако чврстом сну па не указујем "лекару" безрезервно поверење:)(силом уста обуздавам:))/: шест доле лево - фали, пет доле лево - амалгам пломба, осмица горе лево - окрњена, седмица горе десно - нестала без трага;), шестица доле десно - ко да је у земљу пропала;), или већ тако некако... :) (Ух, само да ми откуд не искрсне каријес!;)) Молим неувиђавне сапутнике да не вире У МЕНЕ (буквално): спавам, и немам власт над сопственим устима /пристојност (којој сте сви, сигурна сам, подређени;)) налаже вам да одвратите поглед;)/!