среда, 13. фебруар 2019.

Само јаши, ми смо наши

Постоје разна превозна средства: ауто, аутобус, авион, камион (кад је нужда, може да послужи)... а и просто да разбије ову једноличност почетног А), коњ (оно што би Миа одабрала, али јој није доступно)... ииии тетка (коју Миа "преже", јер, за разлику од коња, сродног по томе што и њега "јаше" ко год стигне, тетка јој је углавном доступна). Хоће Миа из спаваће собе мамине и татине до своје: тетка, намести се (Миа јој се с леђа веша око врата; попусти Миа, "давиш" ме)! Треба да се спусти низ степенице на ручак: тетка, окрећи леђа! Хоће да изврда купање па је треба "подмитити": тетка се сагиба, а Миа радосно притеже (чупа) дизгине (теткине репиће, да) и мамуза тетку до купатила!:) Кад идемо у шетњу, Миа поред тетке "фода", али само док се њене (осетљиве) ноге не уморе: чим је изда снага (у најбољем случају, након сто метара пешачења), Миа скаче тетки на кркаче! 
Сјаши, Миа; ОК (или бар попусти дизгине)? Незгодан си џокеј!


Свађам се са ТВ-ом... као некад моја баба, док је гледала Дневник (њој сам се смејала, ал' сад разумем тај гнев кад те нешто иритира). Tако ја са оним досадним дугометражним, агресивним рекламама, односно (недипломираним) глумцима у њима, који симулирају реалне особе (разих социјаних профила) и искуства. (Мада од тога човек може да се одбрани само пушком: метак у екран, и готово!) Ја се облачим, а жена ми соли памет (а задивљујуће је стварно како зналачки одаберу речи, фразе, примере који ће деловати уверљиво)... Није видела прст пред оком, ни белу мачку... али откад има наочаре (не знам које)...... види иза седам гора:), „види остраг ко и спреда“, скенер и микроскоп због ње ће завршити у каквом музеју (као апсолутно непотребне справе): нема тог микроћошка:) иза ког ће се пред њом сакрити микроорганизми!
 Ако сте ћорави код оба ока, купите ове наочаре: ПРОГЛЕДАЈТЕ!

Bračna ponuda

16. oktobar 2011. ·

Šta sam noćas propustila?! Konektovah se da vidim, al' ni u snu (najkošmarnijem;)) nisam očekivala nešto nalik na bračnu ponudu (i to dospelu čak iz daleke Sirije). Poruka je kratka i jasna: "i want to marry u". Sad sam u dubokoj nedoumici, ne znam kako da odgovorim: "I don't care", kako se usuđuješ, drugom sam se obećala... neke želje se nikad ne ostvaruju?! (Da si tako krupnu poruku započeo velikim slovom, ili je završio uzvičnikom, možda bih i razmislila. Ovako, izgubio si sve poene, tamnoputi!) Ne znam šta ga je uopšte navelo na takav (virtualni) korak: da li stiker na mom čelu, ili sestrin pleteni prsluk (zaista, u njemu izgledam zanosno)?! Iskreno se nadam da on ne može da vidi moje ostale fotografije (al' ne bi me čudilo da sam nešto zabrljala pri podešavanju). A postoji još jedna mogućnost: da je mladi (i požrtvovani) Tahir čitao moj prethodni status, pa prolio gorke suze nad mojim devojačkim mukama, i rešio da mi promeni bračni status (i prezime), kako više ne bih (gde god mrdnem) trpela podsmeh i porugu nadmoćnih, uvaženih i blagoslovenih (makar i brkatih, masnih, ograničenih, zarozanih) - UDATIH- žena!
Jedna moja sestra kaže: Osetio je on da ti voliš trbušni ples, vučeš, bre, više na tu stranu.
Ma, ne znate vi s koje strane vetar duva (a na koju stranu izvija se trbuh moj)!
"Osetio" on da sam bledolika sa plavim očima... pa zanemario i geografsku, i kulturološku, i versku, i starosnu udaljenost (odoka... 18 godina) među nama! Pa nema mene na svakom ćošku (to je retko blago... da vam je znati čije)!

недеља, 3. фебруар 2019.

Priča bez naslova (i tetka bez živaca)

3. januar 2011.

Prodavci u centru Beograda moraće da osnuju obaveštajnu službu (radi očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja:)), koja će ih blagovremeno izveštavati: Mia i Maša u kupovini (da stignu ljudi bar da popiju koji bensedin;))!;) Maša ne trpi nikakve uze ni stege, ne da ni za ruku da je uhvatiš, da je bilo kako sputaš! Usudiš li se da joj staneš na put (koji vodi od police do police, od ćoška do ćoška), baca se na pod i u dreku! Kad su bolje volje, onda začas smisle zabavu: nije njima problem da čekaju dok majke kupuju, nađu one uvek čime će da prekrate vreme! Pred Novu godinu posetili smo, tako porodično, i „Tajm aut“. Maši i Mii se prostor dopao na prvi pogled, i bez reči počeše da trče među štenderima (da ne videh na netu, ne bih znala kako se to zove;)): a niže su od njih, i kad zađu među garderobu, kao da su zašle u lavirint: niko im ne uđe u trag!:) Majke biraju dukseve za očeve, a tetka, da je stooki Argus, da je veštački satelit, il' maratonska trkačica:), ne bi uspela da ih prati ni izdaleka, a kamoli u stopu!:) Maša mi nestade za tren iz vidokruga, k'o da u zemlju propade, ali ako ja ne vidim kud ode, ima ko vidi: Mia trči za Mašom, a ja za Miom (kao kad ovi svetski agenti prate Mladićeve jatake da dođu do njega;))! Tako ih obe nađoh u poslednjoj kabini: isprobavaju, da, ali koliko su zavese jake (jače od tetkinih živaca, svakako:)). U svaku kabinu uđu, i svaku zavesu namaknu, pa se klibere. Tetka im priča, ali one su u zanosu, niti je vide niti čuju! 'Aj'mo, smirite se, molim tajm aut (da sastavim živce što mi pokidaste:))!:) Tetka još naivno veruje da lepa reč i gvozdena vrata otvara, ali... decu iz kabine ni lovački pas ne istera!;) Posle sam samo motrila kraj ulaznih vrata (ta ne izvoljevaju: ne čekaju ni lepu reč, ni zapovest: sezame, otvori se;)); tek što staneš pred njih, razjape se:), i eto izlaza (ne i iz nezgodne situacije, nažalost;)), da mi sestričine ne pobegnu na ulicu, strah me da ih neko ne ukrade... mada, vratio bi ih kroz pola sata (i preklinjao da ga ratosiljamo muke;))!;)

Devojačko prezime

Pre neki dan odem do lekara opšte prakse (zdrava sam ja još ko dren, htela sam samo uput za dermatologa), al' na kartoteci ne mogu da mi nađu karton (na knjižici nema označenog broja). Prevrću sestre očima (za njih je neverovatno velik napor da dignu dupe), listaju neki registar (to su za sestre muke Tantalove): traže me pod slovom Žžžžžž... Da nisi pod devojačkim prezimenom, upita me nestrpljiva sestra. Moje devojačko prezime je Ž......., izgovorih sporo, naglašavajući svaku reč (kako bih joj stavila do znanja da ona ne zna moje biografske činjenice)... Izvinite, iskrevelji se ona kao krivac, uvukavši vrat u ramena. Zašto, niste me uvredili. Je li sramota nositi devojačko prezime, ili biti neudat?! (Postoji li obaveza da se bračni status promeni, i vremenski rok za realizaciju istog?!) Treba li da ulicom prolazim pognute glave?

Алиса у земљи чуда (Црна Овца пред гинеколошком ординацијом:))

Нашла ме мајка данас у библиотеци (у мишју рупу да утекнем, ушли би ми у траг) па ме послала да чекам сестри неке рецепте и инјекцију. 
Ијуу, мала црна овчица међу прозаичним женкама – како неугодан осећај! Торочу жене о интимним проблемима, с једнаком лакоћом ко о спремању зимнице (само с већим задовољством)! Упале јајника, трудноће, порођаји, побачајии... ДОСТАА, видите да сам полуонесвешћена, и клецају ми све четири ноге?! Звецкају некакве тајанствене справице, које сестра спрема за стерилизацију (спере мало у лавору, па обрише пешкирчетом, којим бришу руке после јела), од самог звука ме хвата језа (да не помишљам чему служе)! (Читај, овцо, методику, читај... одвратиће ти пажњу!) Додуше, нисам ни сигурна је ли то сестра или пребијена мачка?! Вуче се као пуж, говори ко да 'леба пола године није јела! А што су брижни ти медицински радници: сви (понекад чак и лекар којем се обратиш) се интересују за твоје стање (нарочито друго)! Чистачице, богами, дођу најбрижније: њих највише занима ко је трудан (поготово ако није у брачној вези), занима их (из неких бизарних, неутврђених разлога) ко је побацио, а тек абортуси! То после распредају уз кафу и бурек (и духовна храна, дакле, конзумира се у време доручка). Патронажна сестра, пролазећи чекаоницом, пита познаницу: „Што си дошла?“ Хмм... ваљда да провери слух, или јој се појавио каријес на тројци горе лево?! Потпуно је природно да сви у чекаоници буду упућени у њене гинеколошке проблеме! Провинција! Сви знају и кад сперматозоид науми тек да ти јајну ћелију узме на нишан, док још ни ноге не рашириш! Медицински радници овде чувени су по својој дискрецији (на то их обавезује Хипокритова заклетва): то што се дешава у ординацији остаје само између вас и гинеколога... и локалне сестре... и стоматолошке... оториноларинголога... кардиолога... дечјег лекара... и лабораната! За то знају још само чистачице, из обе смене... и домар... и још само 16 села (док сељанка из тог шеснаестог не оде код ујне у седамнаесто)! Не стигнете ни да трепнете, ни да се обрадујете, а вест о вашем зачећу (нарочито нежељеном, нарочито ако сте тинејџерка, или неудата) разнесе се као пожар по целом округу! Ако сте мислили да је то само ваша ствар, грдно сте се преварили: ваше дете (нерођено) – туђа брига (наравно, наравно да је ваш сексуални живот ваша приватна ствар... о којој се јавно распреда: на пијаци, у продавници, с једне на другу страну улице...) Дајте ту инјекцију, ако бога знате! Бежи, овцо (црна), бестрага, бежи кол'ко те ноге носе!:) Ако останеш још који минут у чекаоници, и још ко те види, сутра ће сви медији објавити у ударном термину, односно на насловним странама (па није то мала ствар – сензација) да си „трудна“ (од масних колача ниси – не једеш их; биће да је дуво моћан ветар преко Дрине)!
14. decembar 2010.
До данас сам и ја с њима певала (једну од њима омиљених песама): „Да порасту мала деца потребна је храна, а највише љуубав, сваког божјег даана; зато децу мазите и љубите што више – даа вам расту као траава после кише!“ А од вечерас, богами, пошто ми је пао мрак на очи:), доживела сам просветљење;) (само наизглед звучи као парадокс:)), и сада знам: „Да порасту мала деца потребна је ГРАНА;), а може и мотка, још неотесаана;) - да вам деца нерве слабе наскроз не униште, и да мирно ћуте, да више не вриште!“