Pre neki dan odem do lekara opšte prakse (zdrava sam ja još ko dren, htela sam samo uput za dermatologa), al' na kartoteci ne mogu da mi nađu karton (na knjižici nema označenog broja). Prevrću sestre očima (za njih je neverovatno velik napor da dignu dupe), listaju neki registar (to su za sestre muke Tantalove): traže me pod slovom Žžžžžž... Da nisi pod devojačkim prezimenom, upita me nestrpljiva sestra. Moje devojačko prezime je Ž......., izgovorih sporo, naglašavajući svaku reč (kako bih joj stavila do znanja da ona ne zna moje biografske činjenice)... Izvinite, iskrevelji se ona kao krivac, uvukavši vrat u ramena. Zašto, niste me uvredili. Je li sramota nositi devojačko prezime, ili biti neudat?! (Postoji li obaveza da se bračni status promeni, i vremenski rok za realizaciju istog?!) Treba li da ulicom prolazim pognute glave?
недеља, 3. фебруар 2019.
Алиса у земљи чуда (Црна Овца пред гинеколошком ординацијом:))
Нашла
ме мајка данас у библиотеци (у мишју рупу да утекнем, ушли би ми у
траг) па ме послала да чекам сестри неке рецепте и инјекцију.
Ијуу, мала црна овчица међу прозаичним женкама – како неугодан осећај! Торочу жене о интимним проблемима, с једнаком лакоћом ко о спремању зимнице (само с већим задовољством)! Упале јајника, трудноће, порођаји, побачајии... ДОСТАА, видите да сам полуонесвешћена, и клецају ми све четири ноге?! Звецкају некакве тајанствене справице, које сестра спрема за стерилизацију (спере мало у лавору, па обрише пешкирчетом, којим бришу руке после јела), од самог звука ме хвата језа (да не помишљам чему служе)! (Читај, овцо, методику, читај... одвратиће ти пажњу!) Додуше, нисам ни сигурна је ли то сестра или пребијена мачка?! Вуче се као пуж, говори ко да 'леба пола године није јела! А што су брижни ти медицински радници: сви (понекад чак и лекар којем се обратиш) се интересују за твоје стање (нарочито друго)! Чистачице, богами, дођу најбрижније: њих највише занима ко је трудан (поготово ако није у брачној вези), занима их (из неких бизарних, неутврђених разлога) ко је побацио, а тек абортуси! То после распредају уз кафу и бурек (и духовна храна, дакле, конзумира се у време доручка). Патронажна сестра, пролазећи чекаоницом, пита познаницу: „Што си дошла?“ Хмм... ваљда да провери слух, или јој се појавио каријес на тројци горе лево?! Потпуно је природно да сви у чекаоници буду упућени у њене гинеколошке проблеме! Провинција! Сви знају и кад сперматозоид науми тек да ти јајну ћелију узме на нишан, док још ни ноге не рашириш! Медицински радници овде чувени су по својој дискрецији (на то их обавезује Хипокритова заклетва): то што се дешава у ординацији остаје само између вас и гинеколога... и локалне сестре... и стоматолошке... оториноларинголога... кардиолога... дечјег лекара... и лабораната! За то знају још само чистачице, из обе смене... и домар... и још само 16 села (док сељанка из тог шеснаестог не оде код ујне у седамнаесто)! Не стигнете ни да трепнете, ни да се обрадујете, а вест о вашем зачећу (нарочито нежељеном, нарочито ако сте тинејџерка, или неудата) разнесе се као пожар по целом округу! Ако сте мислили да је то само ваша ствар, грдно сте се преварили: ваше дете (нерођено) – туђа брига (наравно, наравно да је ваш сексуални живот ваша приватна ствар... о којој се јавно распреда: на пијаци, у продавници, с једне на другу страну улице...) Дајте ту инјекцију, ако бога знате! Бежи, овцо (црна), бестрага, бежи кол'ко те ноге носе!:) Ако останеш још који минут у чекаоници, и још ко те види, сутра ће сви медији објавити у ударном термину, односно на насловним странама (па није то мала ствар – сензација) да си „трудна“ (од масних колача ниси – не једеш их; биће да је дуво моћан ветар преко Дрине)!
Ијуу, мала црна овчица међу прозаичним женкама – како неугодан осећај! Торочу жене о интимним проблемима, с једнаком лакоћом ко о спремању зимнице (само с већим задовољством)! Упале јајника, трудноће, порођаји, побачајии... ДОСТАА, видите да сам полуонесвешћена, и клецају ми све четири ноге?! Звецкају некакве тајанствене справице, које сестра спрема за стерилизацију (спере мало у лавору, па обрише пешкирчетом, којим бришу руке после јела), од самог звука ме хвата језа (да не помишљам чему служе)! (Читај, овцо, методику, читај... одвратиће ти пажњу!) Додуше, нисам ни сигурна је ли то сестра или пребијена мачка?! Вуче се као пуж, говори ко да 'леба пола године није јела! А што су брижни ти медицински радници: сви (понекад чак и лекар којем се обратиш) се интересују за твоје стање (нарочито друго)! Чистачице, богами, дођу најбрижније: њих највише занима ко је трудан (поготово ако није у брачној вези), занима их (из неких бизарних, неутврђених разлога) ко је побацио, а тек абортуси! То после распредају уз кафу и бурек (и духовна храна, дакле, конзумира се у време доручка). Патронажна сестра, пролазећи чекаоницом, пита познаницу: „Што си дошла?“ Хмм... ваљда да провери слух, или јој се појавио каријес на тројци горе лево?! Потпуно је природно да сви у чекаоници буду упућени у њене гинеколошке проблеме! Провинција! Сви знају и кад сперматозоид науми тек да ти јајну ћелију узме на нишан, док још ни ноге не рашириш! Медицински радници овде чувени су по својој дискрецији (на то их обавезује Хипокритова заклетва): то што се дешава у ординацији остаје само између вас и гинеколога... и локалне сестре... и стоматолошке... оториноларинголога... кардиолога... дечјег лекара... и лабораната! За то знају још само чистачице, из обе смене... и домар... и још само 16 села (док сељанка из тог шеснаестог не оде код ујне у седамнаесто)! Не стигнете ни да трепнете, ни да се обрадујете, а вест о вашем зачећу (нарочито нежељеном, нарочито ако сте тинејџерка, или неудата) разнесе се као пожар по целом округу! Ако сте мислили да је то само ваша ствар, грдно сте се преварили: ваше дете (нерођено) – туђа брига (наравно, наравно да је ваш сексуални живот ваша приватна ствар... о којој се јавно распреда: на пијаци, у продавници, с једне на другу страну улице...) Дајте ту инјекцију, ако бога знате! Бежи, овцо (црна), бестрага, бежи кол'ко те ноге носе!:) Ако останеш још који минут у чекаоници, и још ко те види, сутра ће сви медији објавити у ударном термину, односно на насловним странама (па није то мала ствар – сензација) да си „трудна“ (од масних колача ниси – не једеш их; биће да је дуво моћан ветар преко Дрине)!
14. decembar 2010.
До
данас сам и ја с њима певала (једну од њима омиљених песама): „Да
порасту мала деца потребна је храна, а највише љуубав, сваког божјег
даана; зато децу мазите и љубите што више – даа вам расту као траава
после кише!“ А од вечерас, богами, пошто ми је
пао мрак на очи:), доживела сам просветљење;) (само наизглед звучи као
парадокс:)), и сада знам: „Да порасту мала деца потребна је ГРАНА;), а
може и мотка, још неотесаана;) - да вам деца нерве слабе наскроз не
униште, и да мирно ћуте, да више не вриште!“
Дошао
ми вечерас под руку зетов стрип па узех да се присетим Загора Те Неја. А
Миа се појави у дневној соби, уочи ме како читам (заваљена на новој
гарнитури), те озбиљно, и прекорно, примети: "То је за таате, а не за
тетке!"
:)
Хиљаду му дарквудских добоша;), каква је то полна (или сродничка?:))
дискриминација?!;) Зар зет поседује ексклузивно право на Духа са
секиром, сто му громова?!;) (Право на секиру и ја му признајем, и пре
него што у двориште допремимо који метар дрва за зиму!;))
18. januar 2012. ·
Malo-malo pa neka od mojih sestara bude blagoslovena (ne znam da li od boga, al' sigurna sam da je zet tu umešao prste;)): na smenu im bujaju stomaci! Pa, one nose bebe u stomaku devet meseci, a već rođenu (i pozamašnu) decu natovare na kuk meni:) I, one trudne (ne smeju da dignu ništa teže od kašike... sem ako to nije viljuška;)), a ja magarac!;) A deca teška ko sinje olovo (čime ih hrane da mi je znati) - da okljakavim, bog te molovo!;)
Ma, mogu i ja da okrenem list (a isturim stomak i zbacim samar): pa zar ja nemam jajne ćelije (magarećeg mi je posla preko glave)?! Al' ne lipši, magarče, do zelene trave...
Malo-malo pa neka od mojih sestara bude blagoslovena (ne znam da li od boga, al' sigurna sam da je zet tu umešao prste;)): na smenu im bujaju stomaci! Pa, one nose bebe u stomaku devet meseci, a već rođenu (i pozamašnu) decu natovare na kuk meni:) I, one trudne (ne smeju da dignu ništa teže od kašike... sem ako to nije viljuška;)), a ja magarac!;) A deca teška ko sinje olovo (čime ih hrane da mi je znati) - da okljakavim, bog te molovo!;)
Ma, mogu i ja da okrenem list (a isturim stomak i zbacim samar): pa zar ja nemam jajne ćelije (magarećeg mi je posla preko glave)?! Al' ne lipši, magarče, do zelene trave...
Šljivova klada
Маша се синоћ прохтело да проба ракију. Баба и деда, рачунајући да ће
је тако умирити, дозволе јој да умочи прст. Испостави се да је ракија
љута... прсте да полижеш!;) Ал' зато мораш да умочиш опет!:) И навалила
Маша, к'о луда, сузе само капљу: „'Оћу вАкијуу, 'ОЋУ вакијуу!“
:) Ивер не пада (сем кад искапи флашу;)) далеко од кладе (сви Машини преци не бејаху гадљиви на алкохол;))... а клада шљивова!;)
2010
Maša
je, otkad zna za sebe, opsednuta Miom. Kad se sretnu, treba videti taj
zagrljaj, njen osmeh, i pogled pun divljenja (ne odvaja oči od sestre, i
prati je u stopu). Svakodnevno razgovaraju telefonom. Nekad ne znam
šta Mia govori, ali vidim da Maša klima
glavom (što Mia ne vidi, ali Maša to još ne uviđa). Danas mi je Maša
otela slušalicu i pokušala sestri da prenese svoju očaranost nekim
babinim cvećem. Vikala je, jako uzbuđena, bez zastoja:
„MimimimiMiamimiMiaMiamimimiMia“ (ili već nekako slično),
„MimiMiamimiMiaMia, c’eće“, smešeći se, pipajući lišće i prinoseći
slušalicu do saksije. Cveće, iz nekog razloga nije bilo raspoloženo za
razgovor. A i za Miu se može reći isto: nije ljubitelj telefoniranja!
(Nagovestila sam njenoj mami da je Mia u tom povukla na mene, ali... to
znači da će biti luda za interneom:)!) Pomislila sam da je već vreme da
se Mii uvede ADSL i kupi web kamera, pa da sestre mogu da se gledaju
(kad je starija teška na rečima, a mlađa, na mamu, melje kao prazna
vodenica, ali... ko bi znao šta:)). Ali sam se potom setila da od Maše
ne bih mogla da dođem do kompjutera (i sad ga s mukom branim)! 
Пријавите се на:
Постови (Atom)