недеља, 3. фебруар 2019.

Дошао ми вечерас под руку зетов стрип па узех да се присетим Загора Те Неја. А Миа се појави у дневној соби, уочи ме како читам (заваљена на новој гарнитури), те озбиљно, и прекорно, примети: "То је за таате, а не за тетке!":) Хиљаду му дарквудских добоша;), каква је то полна (или сродничка?:)) дискриминација?!;) Зар зет поседује ексклузивно право на Духа са секиром, сто му громова?!;) (Право на секиру и ја му признајем, и пре него што у двориште допремимо који метар дрва за зиму!;))
18. januar 2012. ·

Malo-malo pa neka od mojih sestara bude blagoslovena (ne znam da li od boga, al' sigurna sam da je zet tu umešao prste;)): na smenu im bujaju stomaci! Pa, one nose bebe u stomaku devet meseci, a već rođenu (i pozamašnu) decu natovare na kuk meni:) I, one trudne (ne smeju da dignu ništa teže od kašike... sem ako to nije viljuška;)), a ja magarac!;) A deca teška ko sinje olovo (čime ih hrane da mi je znati) - da okljakavim, bog te molovo!;)

Ma, mogu i ja da okrenem list (a isturim stomak i zbacim samar): pa zar ja nemam jajne ćelije (magarećeg mi je posla preko glave)?! Al' ne lipši, magarče, do zelene trave...

Šljivova klada

Маша се синоћ прохтело да проба ракију. Баба и деда, рачунајући да ће је тако умирити, дозволе јој да умочи прст. Испостави се да је ракија љута... прсте да полижеш!;) Ал' зато мораш да умочиш опет!:) И навалила Маша, к'о луда, сузе само капљу: „'Оћу вАкијуу, 'ОЋУ вакијуу!“ :) Ивер не пада (сем кад искапи флашу;)) далеко од кладе (сви Машини преци не бејаху гадљиви на алкохол;))... а клада шљивова!;)
2010

Maša je, otkad zna za sebe, opsednuta Miom. Kad se sretnu, treba videti taj zagrljaj, njen osmeh, i pogled pun divljenja (ne odvaja oči od sestre, i prati je u stopu). Svakodnevno razgovaraju telefonom. Nekad ne znam šta Mia govori, ali vidim da Maša klima glavom (što Mia ne vidi, ali Maša to još ne uviđa). Danas mi je Maša otela slušalicu i pokušala sestri da prenese svoju očaranost nekim babinim cvećem. Vikala je, jako uzbuđena, bez zastoja: „MimimimiMiamimiMiaMiamimimiMia“ (ili već nekako slično), „MimiMiamimiMiaMia, c’eće“, smešeći se, pipajući lišće i prinoseći slušalicu do saksije. Cveće, iz nekog razloga nije bilo raspoloženo za razgovor. A i za Miu se može reći isto: nije ljubitelj telefoniranja! (Nagovestila sam njenoj mami da je Mia u tom povukla na mene, ali... to znači da će biti luda za interneom:)!) Pomislila sam da je već vreme da se Mii uvede ADSL i kupi web kamera, pa da sestre mogu da se gledaju (kad je starija teška na rečima, a mlađa, na mamu, melje kao prazna vodenica, ali... ko bi znao šta:)). Ali sam se potom setila da od Maše ne bih mogla da dođem do kompjutera (i sad ga s mukom branim)!
Један мој пофесор у средњој школи давно, критикујући ученике у суседном одељењу због кашњења на часове, питао је (изазвавши опште одушевљење и поставши предмет забаве у читавој школи): јел' (разговорно, па се тако пише) ви мислите да се мени сваког јутра диже?!
Е, професоре, и мени све чешће свићу јутра без "ерекције"!

Papuče i natalitet

Okrenula sam (ljubičasti) prsluk naopako (ko Marko kad okrene ćuruk) - možda me se zato svi klone?! Slučajno i nehotice, ali tako mi se spoljašnjost slaže sa karakterom: naopaka sam, brate! 
Inače, prsluk mi je u zimu neizostavni deo kućne garderobe. Mene je baba naučila da čuvam krsta. Kô što mi je sestra jednom očitala bukvicu što gostima ustupah svoje papuče. Rekla je: da te više nisam videla, ti nisi rodila decu (bolje da budem sebična nego da budem bosonoga, tj. nerotkinja)! 
Hm, čizma glavu čuva, pa možda pola posla prebaci i na papuču, ali da se papuča meša u rađanje - ni slutila nisam. Znam za razne uticajne papuče: zgaziš pa šiješ, voziš tramvaj pa zgaziš papuču i zakočiš... al' da zgaziš papuču, pa dospeš u porodilište, eej?! Mislila sam, rodi se dete iz kupusa, neko lakše donese i roda... valjda ima još neki način, ne znam... al' otkriću ja i to (bolje da ostanem u drugom stanju nego neuka). Dotle, ne skidam prsluk ni papuče - spremna sam za dizanje nataliteta!
Неки уста не затварају, сем кад спавају.:) А ја само тад (ваљда због неке носне девијације, која ми блокира довод ваздуха:)) не могу да их затворим!:) Што ми је, услед тога, јастук некад мокар, и није тако страшно: мој јастук - моје бале;). Што каткад такође балавим спавајући под боровима на плажи, и ђене-ђене. Али кад заспим (а чиним то редовно) у аутобусу, то ме доводи у врло непријатну ситуацију. Срећом држим главу завраћену (тачније, не држим је ја, но ми је сан обара;)) па бале не могу да извире, ал' онај који ми стоји крај седишта може (само кад "мајстор" појача светло) да обави бар стоматолошки преглед;) /ако га мрзи да завирује у ждрело;)... или нисам баш у тако чврстом сну па не указујем "лекару" безрезервно поверење:)(силом уста обуздавам:))/: шест доле лево - фали, пет доле лево - амалгам пломба, осмица горе лево - окрњена, седмица горе десно - нестала без трага;), шестица доле десно - ко да је у земљу пропала;), или већ тако некако... :) (Ух, само да ми откуд не искрсне каријес!;)) Молим неувиђавне сапутнике да не вире У МЕНЕ (буквално): спавам, и немам власт над сопственим устима /пристојност (којој сте сви, сигурна сам, подређени;)) налаже вам да одвратите поглед;)/!