Њему је потпуно свеједно: има таласа, нема таласа... велики таласи, мали таласи... сунце греје, киша пада... све му равно, од Петровца па... докле 'оћеш... Све што јесте и што није - њега не узнемирава. Лежи (кад га Миа не затрпа у песак вертикално) налакћен (на плажи, на поду, кревету, мојој нози...) и гледа некуд у даљину, блажено осмехнут... као да нема ничег што може да га уздрма (кладим се да је досегнуо нирвану), као да му је најбоље управо ту где је (нарочито кад је у мом крилу). Тај Миин тигар од гуме, који и добро и лоше (по мерилима људским) прихвата с једнаким миром - мој је идол!
Нема коментара:
Постави коментар