Кад сам једног дана у Лучицама пошла по ослића у лепињи, Миа ме упозорила: "Пази, намој да станеш на камен! И намој да те поједе вук!" У мом животу све касни, па и упозорења: Миа се родила тек пре четири године! Одавно сам изубијала и колена и главу (откуд ране и на срцу - појма немам). Само вук још никако да ме се дочепа (што не значи да нисам наивна). Зато што он чека да ме пресретне на путу, а ја идем СТРАНПУТИЦОМ!
Нема коментара:
Постави коментар