На море сам овог пута (после много година лагодног путовања аутом) кренула аутобусом, у друштву сестре и трогодишње сестричине. Накнадно је, кроз неколико дана, потврђена сумња да је с нама пошао и слепи путник - у сестрином стомаку. Та чињеница товарила је, наредних десет дана, сав пртљаг који нам је за плажу требао, као и Миу - на моја леђа.
Потврђено је и да нам је зет (муж друге сестре) баксуз (прогнозирао је квар аутобуса). Кад смо стали у Мојковцу, возач је рекао: "Десет минута - пауза!" Испоставило се да му је песак у сату овлажио, па стало време (а мотор прокувао): десет минута потрајало је ПЕТ И ПО САТИ (толико је требало другом - исправном бусу да по нас дође из Херцег-Новог.
Нема коментара:
Постави коментар