Кад смо пошле кући, чекале смо на аутобуској станици у Петровцу готово три сата: дошле смо пола сата пре заказаног поласка, а аутобус је каснио додатна два сата. И морале смо отићи до ВЦ-а. Да сте то видели - прави хорор! Најпре сам морала да прођем кроз предворје, у којем не беше светла, које је последњи пут опрано оне године кад је изграђено (а прошло је отад бар три деценије), где са свих страна висе некакви каблови... А у самом ВЦ-у... јаоо, какав ужас! Прљаво легло разноразне гамади! Да су ми очи биле микроскоп, несумњиво бих регистровала гомилу којекаквих сићушних воајера. Не знам како сам се уопште усудила да скинем гаће. Нека гадна црна буба мили из једног ћошка ка мени... На опрезу сам... стиснула сам ноге, које су ми се одсекле, и лакну ми кад увидех да је њена мета сливник, а не...
Нема коментара:
Постави коментар