Шетам ја сама последњег јутра на мору и фотографишем град (зато сам и поранила, док још нема пуно људи - не волим кад се размиле и покваре ми призор). Али, бре, ти људи ко да не спавају (већ их је на улици било охохио). Један руски деда (можда што је, идући за мном, "снимио" моја гола леђа) прође испред, па не оддоли да се окрене и понуди: "Давајте вас сниму!" А не, НЕ! НЕТ! Знам ја то, после би он: а да видите мој апартман, а да видите што ја имам "апарат" (бајпас)... Нет, дедушка, нет, далеко ти лепа... вила! (За мене је сваки мушкарац рођен пре више од тридесет година који ми (из чиста мира и без повода) приђе - манијак, док се не докаже супротно.)
Један друг читалац касније је приметио (да сам отаџбину довела у опасност): "На крају ће због тебе да искрсну међународне компликације! А Руси нам требају у Савету безбедности да ставе вето! Ти да си патриота, ти би му сама дала... да те слика." Марим ја за патриотизам (што је много -много је, џаба вето преко мојих леђа голих)!
Нема коментара:
Постави коментар