Аутобус који смо чекале каснио је више од два сата. У Будви су пустили друге да седну на места која смо ми РЕЗЕРВИСАЛЕ. У Петровцу су рекли да за нас нема места, која смо РЕЗЕРВИСАЛЕ. Али су, само зато што нисмо хтеле да се помиримо са тим да смо намагарчене, понудили да нс превезу до Сутомора, где би нас пребацили у други аутобус. У Сутомору нас, иако то очекивасмо, не избацише, са све РЕЗЕРВАЦИЈАМА. Ако сте мислили да вам резервације гарантују да ћете седети у аутобусу - веома сте наивни! Резервације служе да вам аутопревозник мазне паре! Животно правило злата вредно је: ко пре девојци - његова девојка! Ко пре у аутобус - завали се у твоје седиште! А ти се потуцај... од немила до нетрага... од Петровца до Сутомора... од Сутомора до... Пошто сам се у том аутобусу осећала као уљез (седела сам ко на иглама, тј. нисам могла ни да једем ни да спавам), упитах возача каква нам је даља судбина. А возач љубазно рече да ће се примопредаја обавити у Потоцима. Људи, идем с мора - шта ћу у ПОТОКЕ?! И заиста, пребацише тамо четири путника, али ми нисмо били међу њима. Правда је спора, али достижна: терали смо је од мора, а истерали (и правду и узурпаторе) у Потоцима!
Нема коментара:
Постави коментар